Ostrenje noza

[Knife_maniac]

Kopirano sa jednog foruma:

I u najprimitivnijim uslovima, bez mnogo opreme ili čak i bez kvalitetnih kamenova je moguće naoštriti nož i to više nego izuzetno, upravo prema rečenici "U ruke Mandušiča Vuka biče svaka puška ubojita".

Kada sam počeo da skupljam noževe oštrenje mi je predstavljalo popriličan problem, i uvek mi se činilo da mi noževi nikada nisu dovoljno oštri. Pretpostavljao sam da je problem u opremi, i savladavanje veštine oštrenja sam usmerio na skupljanje sve bolje i bolje opreme i magičnih alata koji će pomoči da nož zaista bude oštar.


Kada sam pre 5-6 godina nabavio Lanski činilo mi se da su svi moji problemi rešeni, i da će sa njim svi noževi biti savršeno naoštreni. Na kraju , posle desetak godina, jednostavno mogu da konstatujem da je sve to bila zabluda i da sam u traganju za načinom kako da naoštrim nož često skretao na stramputicu. Upravo zbog toga pokušaču da vam prenesem način oštrenja koji se pokazao najefikasniji i koji lično koristim zadnjih nekoliko godina, a čiji su rezultat noževi koji su toliko oštri da se njihove oštrine gotovo plaši večina iskusnih korisnika koji su ih probali.

Prilikom ušenja oštrenja, osnovna stvar je da nemate strah od grebanja ili oštečivanja noža pošto upravo ovakav strah predstavlja prepreku za kvalitetno oštrenje. Najbolje je početi na jeftinom nožu, obavezno od ugljeničnog čelika, pošto se oni daleko lakše oštre i nečete se pitati da li je greška u vašem oštrenju, nožu ili nečem trečem.

Ni oprema za početak uopšte nije skupa, dovoljno je u farbari nabaviti šmirglu gradacija 400, 600, 800, 1000 i 1500, deblju podlogu za računarskog miša kojih ima u svim prodavnicama računara, nači komad kože i malo polir paste, moguće je koristiti i finu pastu za poliranje ventila na automobilima, ili purol pastu za poliranje bakra i mesinga, ali je najbolja Hrom oksid zelena pasta koje ima na svim buvljacima i radnjama koje prodaju alat za obradu metala. Uz sve to vam još ostaje da nadjete malo dobre volje i slobodnog vremena.

česta zabluda je da je oštrenje noževa nešto što može da se radi mašinski. U nizu testova koje sam obavio, jednostavno mašinski naoštreni noževi nikada nisu mogli da se mere sa ručno naoštrenim noževima. Cilj oštrenja je da se dobije što tanje sečivo, na samoj oštrici debljine od gotovo jednog mikrona, a prilikom mašinskog oštrenja na večini mašina ovako tanka ivica se zagreje, i bez obzira što vam se čini da temperatura nikao nije dovoljna za otpuštanje čelika, na samoj ivici koja je jako tanka za kratko vreme temperatura je dovoljna da otpusti samu oštricu i uništi sav trud. Upravo zbog toga, večina fabričkih noževa brzo gubi svoju izuuetnu oštrinu, a kada se obrade rukom, i pomeri se ivica sečiva za pola milimetra u dotada neoštren čelik, sve dodje na svoje mesto, i odjedamput imate utisak da nož seče petostruko duže.

Večina oštrača kod nas noževe oštri mašinski i to je i razlog zašto takvi noževi ne drže oštrinu onako kako bi trebali.

Druga zabluda je da uglovi sa obe strane noža trebaju da budu apsolutno i neprikosnoveno isti, a izvodnice potpuno prave. Ovakvi noževi lepo seku, ali konveksno oštreni noževi čiji je presek oštrice jednak preseku semenke jabuke drže oštrinu bolje pošto sama, jako tanka ivica ima bolju podlogu u pozadini. Uz to i otpori prilikom sečenja kod ovakvih noževa su manji, pa se stoga i kada su tupi, u radu čini da su još uvek oštri.

No vratimo se samom postupku oštrenja. Za početak cilj nam je da stanjimo postoječu ivicu i povučenmo samu oštricu unazad, trošeči nož da bi smo došli do neotpuštenog čelika. Ovo je najednostavnije uraditi na ravnoj tvrdoj površini, koristeči komad šmirgle čija je širina otprilike jednaka dužini sečiva. Ovako veliki komad šmirgle će znatno ubrzati proceduru, ali bez obzira na sve, nemojte štedeti vreme, jer je priprema upravo preduslov za oštar nož.. Stavite nož na šmirglu, sečivom od sebe, podesite ugao koji je mani od finalnog ugla oštrenja koji želite i počnite da vučete prema sebi. Kada pogledate brušenu ivicu jasno će se videti trag šmirgle, koji treba da zahvata celu površinu same ivice, ili njenu gornju ivicu, a nikako samu oštricu, barem ne na početku, sok ne skinete dovoljno čelika. Ako vam je lakše moguće je ofarbati ivicu markerom, da bi se tragovi lakše priometili.. Kada nadjete odgovarajuči ugao zapamtite ga, i držeči nož pod tom uglom vcite ga ka sebi, odignite sa šmirgle, vratite napred, pa opet. Svakih desteak povlačenja potrebno je prokontrolisati kako napredujete, a cilj je da sa suprotne starne sečiva, one koju ne brusite dobijete prevrnutu ivicu. Ovo je i najdugotrajnija faza oštrenja i ne ponavlja se svaki put, več samo prvi, kada formirate oštricu, ili kada otklanjate oštečenja na sečivu.

Kada se na suprotnoj strani pojavi prevrnuta ivica, nož treba prevrnuti i oštriti pod istim uglom kao i prethodnu stranu sve dok se na suprotnoj strani opet ne pojavi prevrnuta ivica, što je znak da je sa obe strane formiran ugao.

Sve sledeče faze se rade na gumenoj podlozi, ili podlozi za miša koja se definitivno pokazala kao najefikasnija. Cilj je da celu oštricu zaoblite i ispolirate. Na podlogu postvite finiju šmirglu, ovog outa 600, pod istim ili malo manjim uglom, i pritisnite toliko da se podloga malo ugne ali bez preteranog pritiska, pošto bi on samo tupio ivicu. Ovom prilikom cilj je da se zaoble ramena na prelazu od brušene ivice i same oštrice i da se uklone tragovi od prethodnog, grubljeg papira. Opet povlačite nož ka sebi i pratite formiranje prevrunute ivice, ili kako se još kod nas zove žice. Kada nestanu tragovi grublje šmirgle, i obradjene su obe strane, predjite na finiju granulaciju, i tako redom , sve dok žicu ne dobijete na obe strane sa granulacijom 1500. Vodite rašuna da smanjujete pritisak i da skinete sve risove od prethodnih granulacija, a bružena površina treba da izgleda kao ogledalo.

Na kraju nam je ostalo da skinemo žicu i ispoliramo ivicu. Skidanje žice je najjednosavnije na komadu kože na koga smo naneli malo polir paste. Ako je polir pasta masna, dovoljno je samo razmazati malu količinu po koži, postaviti kožu na podlogu od miša i vuči ka sebi. Ako radite sa hrom oksidom, zdrobite malu količinu i pomešajte sa malo ulja, recimo balistola, pa to sve nanesite na kožu. Kada skinete žicu sa sečiva, sa obe strane, vratite se na trenutak na najfiniju šmirglu, gradacije 1500 i ponovite povlačenje po njoj 20'30 puta, pa opet na kožu. Zadnji korak nije obavezan, ali dodatno tanji samu ivicu i osigurava da ona nije predebela posle skidanja žice.

Pritisak prilikom poliranja na koži treba da bude lagan, samo toliki da ivica sečiva dodiruje kožu, inače vam se može desiti da zaoblite samu ivicu. Ovako naoštreno sečivo deluje tupo pod prstom na prvi pogled, ali probajte da nešto presečete sa njim, ili da skinete dlakje sa ruke i bičete zadivljeni. Verujte nam na reč


Rezultat tog oštrenja u rukama kolege RY-a
http://www.youtube.com/watch?v=UlNgpK3GMuo

i oštrenje u praksi
http://www.youtube.com/watch?v=-Az0scxmYpg

[Mike_Torello]

mogao si si dati malo truda i ispraviti "pravopis"...

[Knife_maniac]

Oooo daaa ! Kao da nemam pametnija posla nego ispravljati krive Drine.

[Mr.Cabdriver]

Cilj oštrenja je da se dobije što tanje sečivo, na samoj oštrici debljine od gotovo jednog mikrona, a prilikom mašinskog oštrenja na večini mašina ovako tanka ivica se zagreje, i bez obzira što vam se čini da temperatura nikao nije dovoljna za otpuštanje čelika, na samoj ivici koja je jako tanka za kratko vreme temperatura je dovoljna da otpusti samu oštricu i uništi sav trud. Upravo zbog toga, večina fabričkih noževa brzo gubi svoju izuuetnu oštrinu, a kada se obrade rukom, i pomeri se ivica sečiva za pola milimetra u dotada neoštren čelik, sve dodje na svoje mesto, i odjedamput imate utisak da nož seče petostruko duže.

Iz mog iskustva ovo je jedini paragraf koji je istinit i ima smisla. Sve ostalo je posve amaterski pristup i daje jako jadne rezultate

Prvo: Šmirgla + podloška za miša ili neka gumenasta površina.

Nije moguće dobiti pravilan kut jer šmirgl sa tom mekanom podlogom propada. Efekt koji se ovime dobiva je da oštrica, tj. žica oštrice cijelom dužinom dodiruje šmirg zbog pritiska na šmirgl koji propada pod silom pritiska u gumenu podlogu. Kutevi koji se ovim načinom dobijaju su u najmanju ruku čudni. Pošto sama "tehnologija" pokreta noža u ruci po brusnoj površini nalaže da će kut oštrice prema mediju brušenja varirati (čak i kod vrhunskih brusača/oštrača) to je razlog zašto se brusni kameni rade tako uski. Sve ostalo su zablude da se može doskočiti tom problemu. Ovaj sistem samo omogućuje brzo oštrenje a žica koja se ovime dobije se jako brzo otupi. U našem rečenom primjeru se šmirgla i gumena podloga koriste za poliranje. Ovom metodom sam ja pokušavao davno ispraviti svoje gluposti sa brusnim kamenovima i sve što bi naoštrio da brije ovim sistemom bi se posve otupilo kod takvog poliranja. Ako se već mora prtljat sa šmirglom, onda se mora imat oriban nož. Poliranje je opcija koja je za šminkere. Mi koji oštrimo kamenom, nemamo problema sa ogrebotinama jer uvijek znamo di nam se nalazi oštrica u odnosu na kamen.

Drugo: Uglovi noževa. Da, "Presek semenke jabuke" je zapravo najbolji kut rezanja jer procesom rezanja ta geometrija noža odbacuje prerezani materijal od oštrice i manje je lijepljenje za oštricu a samim time je lakši proces rezanja. Taj isti "presek" je i noćna mora za održavanje bez kofera sa brusnim alatom jer se trošenjem žice jako brzo zaobli ista i nož je skoro nemoguće dooštrit priručnim sredstvima bez velikog brusnog kamena. Inače "uglovi sečiva" noževa se odabiru ovisno o namjeni noža, a rečeni "presek semenke jabuke" ili takozvana sjekira je za noževe koji će mlatit po nečem krutom a ne za fino rezanje. Za fine nožiće koji će bit za fine poslove najbolji su oblik V-oštrice ili varijanta zaobljenog V koja se dobija hollow grindingom - brušenjem di profil brusnog kamena okomito na bok noža ukopava oblik oštrice tako da se od leđa blago zavija prema centru osi noža u spuštanju prema žici oštrice. Rezultirajuća žica je jako tanka i takav nož se teoretski može štrajhat godinama prije nego ga je potrebno opet tanjit ili prebrusit.

TREĆA:

Pritisak prilikom poliranja na koži treba da bude lagan, samo toliki da ivica sečiva dodiruje kožu, inače vam se može desiti da zaoblite samu ivicu. Ovako naoštreno sečivo deluje tupo pod prstom na prvi pogled, ali probajte da nešto presečete sa njim, ili da skinete dlakje sa ruke i bičete zadivljeni. Verujte nam na reč

Oštra oštrica mora bit oštra na dodir i nećemo da vam verujemo na reč. Sad sam baš prošao nekog starog solingenca sa ultrafinim štrajherom koji je bio u lovu na slaninu prošli tjedan i gle čuda: oštrica koja je ostavljala dojam tuposti je bila tupa a nakon dva zamaha štrajherom skida dlake s lica (mada i čupa, trebalo bi malo sapuna) i na dodir je oštra... stvarno ne mogu objasnit ovaj fenomen da je oštar nož na dodir oštar.
Druga stvar je da ovako naoštren nož koji ima skoro savršeno ravnu liniju žice u stvarnom životu nema baš neke performanse osim da skida dlake. Svatko tko se imalo kuži reći će vam da je bolje da žica ima mikro-zube. to je razlog zašto mnogi finiraju svoje noževe na ručnom kamenu gradacije cca 600... to je isto i razlog zašto se se jeftiniš noževima daju polugrubi kamenovi - on može i formirat kut i finirat žicu. Ja imam kamen za britve od 1200 i to je sranje ako se njime finira žica na survival nožu. Reže papir ko od šale al nakon dvije tri kobase kraj priče - tup je. Ali nož sa mikro-zubićima trga i nakon što se žica počne zaobljivat pa ako nisi kirurg koji ima tu sreću da ga puste operirat pacijente bowie nožem, nema sreće u toj avanturi. Ne treba realno nikome tako fino naoštren nož.

ČETVRTO: Odgledao youtube clipove

Imam ja malo zubnog konca, mogao bi nam pokazat kako se to presiječe tako oštrim noževima. Cold steel marketinške fore. Onaj sistem oštrenja/poliranja sa onom "klofom" za brusni papir je u biti ista stvar kao i sa mouse padom. Nikad time nisam dobio neke rezultate iz već spomenutog razloga da se - zbog propadanja oštrice u šmirgl zbog mekane podloge - žica više zaobljuje nego formira. Mislim da bi sa dva dobra vodobrusna kamena (dobri = više od 250-300 kuna svaki - fini i grubi) postizali puno bolji rezultati i dugoročnija investicija u tehniku. Di ćeš nać šmirgle ako opet zarati ili ako te otmu medvjedi

Na kraju krajeva svatko ima svoje male trikove... Najveći znoj je da se nož naoštri kod pravljenja novih kuteva. Ta priprema je sve. Finiranje je stavka koja jedina definira koliko će biti oštar taj nož. Prava procedura bi trebala biti po meni:

1. Popravak/izrada kuteva - grubi ručni kamen (grad.80-150), rotacioni vodobrusni kamen (ne baš dobro jer DUBINSKI grije nož)
2. Popravak oštećenja na oštrici od izrade novog kuta (polirka gradacije 600-800 koja će maskirat ogrebotine zatim fina polirka za mirror finish ako je baš potrebno) uz redovno hlađenje oštrice - grijanje nastalo iz poliranja je manje nego iz brušenja al svejedno može doseći temperature opuštanja čelika a to je smrt za nož.
3. Dotjerivanje žice (ručni kamen gradacije 600-900)... popravljaju se eventualne nesavršenosti u kutu i formira se relativno oštra žica
4. Finiranje žice finim dijamantnim brusnim štapom (lansky,spyderco i ostala ekipa) ili finim pljosnatim mesarskim štrajherom, a može i petljavina kamenom za britve gradacije cca 1200 ako se netko osjeća suicidalno

[Knife_maniac]

Znaci komsija nam pise pizdarije, jebacu mu kevu !
I meni je bilo to sumnjivo sa podlogom od miša ali jebiga bolje da pitamo profića

[Huho]

Natrcao sam na ovaj link sa fallkniven foruma http://www.knivesshipfree.com/pages.php?pID=4&CDpath=0
ovaj isto upotrebljava mousepad pa sad ti znaj

[snoopuza]

Izgubiti strah od grebanja oštrice.........................jao!!!
Šmirgla kao preporučen metod ---- izbaciti!

Opisana tehnika je primitivizam!

Sječivo treba da se zaštiti ljepljivom trakom a kontakt sa plemenitim metalom oštrice ima pravo samo dijamant a poslije toga fini remen za poliranje!

Skidanje debljine samo kamenom na koji kapa voda i to islključivo ručno. Brusno kamenje u ove svrhe u Evropi ne pravi niko osim mene a postupak je prost! Zagazi se u rijeku i nađe kamen odgovarajuće finoće. Taj kamane se odnese kamenorezcu i kaže mu se da ga izreže na dimenziju 60X30X250 . Kad bude gotov, plati se sitna kinta i napravi drveno korito za njega!

Remen treba da je zategnut na čvrstu podlogu a oštrica u podpunosti oborena na bok!
Tehnika vučenja je prosta ali je okretanje noža uvijek preko leđa i nikad preko žice kako radi onaj lola sa YouTube!

Plakao bih kad vidim kako se i dalje prenosi ukorijenjeno primitivno silovanje čelika i krajnje seljački odnos prema oštrici kao zanatsko umijeće rijetkih majstora. Oštrenje se nekad u Japanu zvalo GLAČANJE DUŠE a kakva je duša kad je skineš sa šmirgla to samo ona zna!

Nisam jednom vidio lice nekog naivnog ljubitelja noževa kako izgleda kada izađe iz "oštračke radnje" u kojoj se vrte krezavi brusevi ! Nijanse lica idu od tamno ljubičaste do ćevap - crne!

Na nekoliko mjesta sa pisao o oštrenju noža pa čak i na istom forumu odakle je skinut ovaj nesrećni tekst!

[snoopuza]

Natrcao sam na ovaj link sa fallkniven foruma http://www.knivesshipfree.com/pages.php?pID=4&CDpath=0
ovaj isto upotrebljava mousepad pa sad ti znaj

Poštovane kolege,

Pažljivo sam pogledao video priloge sa ovog linka. Uz potpuno uvažavanje svakog od mnogobrojnih ljubitelja i poštovaoca plemenitog sječiva, moram da kažem da je ovaj čovjek koji demnostrira kako se oštri nož ima samo orijentaciona znanja o tome a praksa mu je ravna amaterizmu.

Duša me je zabolila kada sam vidio kako zavrće oštricu nekog sasvim finog naža na onome šmirglu. Ponos lovca i ljubitelja oružja je dobar i oštar nož ali je ponos oštrača besprijekorno izpšolirana i glatka površina sječiva na kojem se može ogledati i curica prie izlaska u grad.

Prilikom oštrenja obavezno koristite zaštitnu traku, flaster ili jaku traku za izoliranje kakvih sada fala bogu ima.

U narednom postu ću da "nalijepim" tekst koji sam skratio koliko može a koji sam objevio u Zrno Magazin.

Ogdgovorno tvrdim da je opisani način oštrenja autentičan ali nije studija jer bi tražilo bar tridesetak strana teksta. Želja mi je da posluži kao motivacija za otvaranje novih pitanja na koji ću rado da odgovorim.

Cijela ova priča je posvećena poštovanju blistave oštrine, plemenite oštrine plemenitog metala!

[snoopuza]

Možda je oštrica prvi čovjekov izum koji mu je obezbjedio dominaciju u prirodi. Ako se dobro razmisli, sa sječivom u ruci koje sa lakoćom siječe i najdeblju kožu, inače krhko i ranjivo ljudsko biće, u prirodi gotovo da nema ozbiljnu konkurenciju. Ne postoji ni jedni živo stvorenje od kojeg se čovjek u prirodi nožem ne može odbraniti.


Oštrenje podrazumijeva tri radnje, brušenje, izvlačenje žice i poliranje. Obrušen nož je grub ali mora da ima jasnu i centriranu liniju oštrenja bez dubokih brazda. Takav nož se kupuje u prodavnici i najčešće je vrlo površno mašinski naoštren ali može da bude, uslovno rečeno i oštar. Brušenjem noža na toplo se uklanjaju tragovi kovanja i obrade. Savremeni noževi su često kovani u klišeu da bi im se obezbjedila fabrička identičnost, međutim najčešće, ovaj način izrade nije u direktnoj proporciji sa kvalitetom. Kovanjem na klasičan način se gusto nabija struktura čelika što sječivu daje dobre mehaničke osobine ali na hladnoj oštrici ima za posledicu veliki broj kvržica, uzdužnih parnica i neravnina. Kovači pribjegavaju brušenje na toplo širokom turpijom kako bi poravnali površinu.

Rezanje nožem se razlikuje od sječenja. Rezanje podrazumijeva rez oštrice kada se povlači naprijed nazad. Mikrostruktura rezne površine - žice, pod mikroskopom izgleda kao pila sa vrlo visokim i grubim zupcima nejednake veličine i oblika. Karakteristika ovakve oštrice je da se lako otupi u kontaktu sa imalo tvrđim materijalom. Zbog velike osjetljivosti ovih mikro zubaca na smicanje po boku sječivo je potrebno fino izoštriti i polirati.

Provjerom oštrine vrhom prsta, grubo naoštrena oštrica hvata kožu i tako stvara osjećaj lažne oštrine. Karakteristika reza u ovom slučaju je gruba i iskidana rezna brazda u mikrostrkuturi.

Sječenje je prefinjenija radnja, recimo da se definiše kao pravolinijsko kretanje oštrice koja malom čeonom površinom naprosto dijeli materijal kuda prođe kao što se siječe sir ili maslac, kao što se siječe komad papira koji je slobodan u vazduhu. Ovakav rez je skoro savršeno glatka površina koja ostaje u reznoj brazdi ili na materijalu koji je presječen. Što bi se reklo hiruški rez.

Da bismo uživali u rezultatima dugih sati rada na oštrici, najbitnije je prepoznati čelik koji je kvalitetan i kojem vrijedi udahnuti život. Mekan i mrtav čelik ne može da posluži za sječivo pa ćemo uzeti kao polaznu osnovu ugljični čelik sa oznakom 400 i preko. Kod karbonskih čelika je divno ugledati oznaku C5 na sječivu noža.

Početnik treba da uzme sječivo koje je lakše za oštrenje što znači tanji i širi nož nalik na mesarske. Neophodno je da se sječivo zaštiti izolir trakom ili flasterom na nekih 5 - 7 milimetara od „žice“ kako se ne bi oštetili bokovi noža prilikom oštrenja. U ponudi ne postoji širok izbor brusnog kamenja, pa čak i ono koje se prodaje nije namjenjeno za noževe nego za stolarski alat. Pa ćemo kao i u većini situacija pribjeći improvizaciji i ličnoj vještini.

Poneki renomirani proizvođači preporučuju ugao oštrenja za svoje proizvode pa se često sreće preporučeni ugao od 12 do 22 stepena. Obzirom da je ove uglove nemoguće pogoditi bez ugaonika ili mašinskog oštrenja, predlažem da svoju oštricu brusite pod što je moguće manjim uglom. Bilo bi dobro imati kamen sa dve finoće abraziva, površinu za ravnanje koje je nešto grublja i finu površinu za izoštravanje.

Kupljeni kamen je potrebno pripremiti i koristiti ga dok ima široku ravnu površinu. Čim se pojave udubljenja, brus više nije za upotrebu. Rubove na brusu treba oboriti kako ne bi zaparali žicu, a to se najbolje radi starom i istrošenom turpijom dok se ravna površina brusa poravna trljanjem od gazište betonskih stepenica.

Brušenje oštrice kreće laganim pokretima unazad uz vrlo nježan pritisak o brusnu površinu. Na početku je potrebno vrlo često ispirati brus u vodi, umakanjem u kanticu sa vodom ili ispiranjem pod mlazom. Oba načina su dovoljno dobra. Nezaštićena površina sječiva će vrlo brzo početi da se ravna tako da je u samom startu neophodno oboriti sječivo što niže, tik uz zaštitnu traku koja mora da ostane na sječivu do kraja oštrenja. Ova traka će dati identičnu širinu obrušenog dijela sječiva sa obe strane što garantuje da će žica biti postavljena tačno na sredinu sječiva.

Nakon dvadesetak povlačenja sa jedne strane potrebno je odmah prevrnuti sječivo na drugu stranu i identičnim pokretima nastaviti brušenje. Oštrica mora da se prevlači unazad cijelom površinom i to od vrha prema drški noža. Zakrivljene oštrice ili dio, moraju da se bruse povlačenjem prema nazad u pravcu zamišljenog centra radijusa. U ovom poslu nema žurbe tako da čestim ispiranjem brusa odlazi dio abraziva i čelični prah koji je skinut sa oštrice.

Nakon prvog brušenja koristićemo finu stranu brusa i laganim pokretima unazad oboriti sječivo do zaštitne trake. Uskoro ćemo imati nježno plavičastu boju i jednako obrušene bokove noža od trake do žice.

Za ljubitelja noža, neće biti problem da sam izradi svoj veliki i široki brusni kamen koji treba da ima desetak centimetara širine. U svakoj rijeci i potoku leži obilje kamenja koje jedva čeka da preko njega prevučete oštricu svoga noža. Ako struktura kamena hvata čelik, to je taj. Kamenorezac će malo u čudu da pogleda svakoga ko mu donese ovakav kamen na obradu ali deset markica učini čudo i uskoro će ispod mašine da progleda samo vaš brus. Onaj najbolji! Ovakav brus može da služi godinama. Odluka u izboru kamena je prosta, što finiji kamen to je bolji za tvrdi čelik jer ga glača i blago polira.

U nizu improvizacija ima i ova. Na ravnu ploču koja je prihvatljivih dimenzija se postavi brusni papir finoće 2000 i rubovi se zalijepe ljepilom za ploču. Postupak brušenja je identičan ali uz obilno ispiranje finim mašinskim uljem jer bolje apsorbuje čestice metala. Svakako da postoje i brusni papiri koji su otporni na vodu a tada je ispiranje u konitinuitetu. Brusni papir radi posao ali je ovo najgora varijanta i to samo u početnoj fazi dok se skida rđa sa zapuštene oštrice.

Brušenjem moramo da skinemo sa oštrice zaobljenja i da žicu formiramo u što je moguće manjem uglu. Posao će nam olakšati konstrukcija noža čiji su bokovi radijalno obrušeni tako da im je značajno skinuta debljina u zoni neposredno do žice. Zbog jednostavnosti upotrebe osim brusa, kao alat za oštrenje koji je dovoljno dobar, preporučujem početnicima dijamantnu turpiju.

Ukoliko se na tržištu mogu naći fine dijamantne turpijice bićete pošteđeni ispiranja brusa jer se dijamant troši vrlo sporo i sav otpad je čelična prašina koja se jednostavno oduva u krpu na stolu. Ugao brušenja mora da bude što niži, pokreti lagani i čak u oba pravca što je za brus nedopustivo. Vrlo brzo ćete primjetiti plavičastu boju na čeliku i jasan trag obrade. Zaštitna traka se bolje drži i ukoliko se nož brusi dijamantom dovoljna zaštita za oštricu je višeslojna papirna traka koju koriste za lakiranje automobila.

Poliranje je poslednja radnja i može da se radi na zaista mnogo načina ali početniku savjetujem ovo. Nabaviti udubljenu daščicu, tako da kada se preko nje zategne koža izgleda kao tetiva na streli u profilu. Dobro će doći komad dobrog, starog vojničkog opasača ili prave debele kože kao što su pođonice. Koža se nategne i presavije preko drveta tako da fino i ravno nalegne krajeve. Sa donje strane kožu treba učvrstiti ljepilom za drvo i ukucati ekserčiće. Površina za poliranje se mora poravnati finom turpijom za metal jer i najmanje izbočenje tupi oštricu.

Kod brusača uvijek ima paste za poliranje pa se i to mora nekako nabaviti. Ako kod brusača imaju dvije paste onda treba ona sivo plava, univerzalna. Prije mazanja pastom koža se treba natopiti finim mašinskim uljem ili uljem za oružje, a tek onda izdašno u nju utrljati pastu. Prije stavljanja oštrice na kožu, koža se mora pregledati prstima da slučajno nema prašine ili koje zrno abraziva na njoj. Trenutak nepažnje može da bude vrlo destimulativan. Malo zrno tvrde prašine ili neke druge nečistoće može da pokvari rad od par sati, zato treba paziti i paziti.

Prije poliranja skinite zaštitnu traku i položite što niže (ugao 10-13 stepeni) i lagano i skoro bez pritiska vucite unazad do kraja kože. Tada prevrnite sječivo ali isključivo preko leđa, a ne preko žice, opet lagano položite prvo leđima pa žicom na kožu i opet vucite nazad. Ko je gledao u filmu kako neki klipan oštri britvu na kaišu ili čak kako neki brzopleti brkati brico zadivljujućom brzinom udara britvom po remenu, neka to što prije zaboravi jer su to samo filmske budalaštine.

Poliranjem smanjujemo visinu pominjanih zubaca i pravimo finu i glatku žicu koja gledano u mikrostrukturi čelika ima veću gustinu sitnih zubića. Poliranje rotirajućim filcom je finiš ovoga posla ali bez praktičnih instrukcija to nemojte da radite.

Upozorenje:

Noževe i ostala sječiva velike oštrine uvijek držite na obezbjeđenom mjestu van dosega djece i nestručnih lica. Na izletima i prilikom boravka u prirodi nož nosite na sigurnom mjestu i bazbjednoj futroli. Nikada ne ostavljajte nož bez nadzora i ne dpyvolote djeci i ženamada ga uzimaju u ruke i ne posuđujte kolegama.

Autor: Mladen Puzigaća

[nevermind]

Bio bi jako zahvalan kada bi mi netko objasnio kako i s čime se polira rotirajućim filcom jer sam ostale tehnike donekle svladao...

[Ace33]

Ovo nisam vidjeo a fora je:) kaze gore "ne postoji u prirodi ni jedno zivo bice od kojeg se covjek nozem ne bi obranio". Ne znam ja kako drugi, al znam za sebe, svaka cast nozu, ali mene bi frka pred vecu mecku bilo stat sa mojom zbrojom, a o slonu, nosorogu i inima necu ni govorit:D