hr-oruzje.org

J07@ wrote:al bar se imam scim zabavljat i to me veseli

Bolje da se tako zabavljaš nego da pucaš naokolo po susjedima i bivšim curama

jebga kad nemam scim
a i pracka mi je potrgana

kad sused upali radio banovinu (za one koji neznaju, pustaju cajke)
ja pustim tompsona (naravno glasnije)

ja još jednom kažem, svaka čast i samo naprijed radovi su ti i više nego odlični(kad uzmemo sve u obzir), što se materijala tiče mogu sam reći da se i orginal kukriji rade iz istog materijala i do sada kroz povijest dokazano da ni jedan kukri nije bio slomljen(što dalje reć)!

Knife_maniac wrote: Napose, nije ni bitno kakav je rad nego onaj osjecaj koji covjek ima kada zavrsi SVOJIH RUKU rad i kaze "E vidis...tu sam potrosio xy sati rada" pa makar to bio i rad od kartona.

Potpuno točno tak je i meni bez obzira što radim.

J07@ wrote: radim za svoje guste ...
... i to me veseli

A ovo je najbitnije i tu staje sva rasprava.

Glavno da uživaš

Valjda je svrha ovog foruma da se neke ideje i znanja pokažu i s drugima razmijene,dobronamjerne kritike za neki uradak su dobrodošle kao i pohvale,oboje su sastavni dio razvoja.

Joža kad će držalica za ovaj zadnji? Taj me je zainteresiro, nisam još vidio takav dizajn.

mozda ovaj tjedan
zaoravil sam se pohvalit da sam sjebo palac na cirkular
pa nis nisam mogel radit

prijatelju svaka čast , treba cijeniti svaki pokušaj da se nešto stvori , pa makar i pimpeka iz blata , sve u svrhu "terapije"
ja inače radim namještaj iz iverala i već mi je pun k.... te iverice , nema ljepšega kad uzmeš komad prašnjavog starog drva i od njega stvoriš nešto što ima neku funkciju pa makar i oku samo ljepo izgledao
još jednom bravo majstore

fala ivo
al ne radi ja to zbog terapije
to mi je hobi

pa hobi je vrsta terapije , opuštanje moždanih vijuga tj. mozak na pašu , u tom trenutku postojiš samo ti i taj komad čelika ili drva , ja bar zaboravim na sve brige

ne smatram to terapijom
al se slazem sa tim kaj kazes

ivo wrote:opuštanje moždanih vijuga tj. mozak na pašu

S ovim se apsolutno ne slazem, barem sto se tice knife makinga.

Knife_maniac wrote:

ivo wrote:opuštanje moždanih vijuga tj. mozak na pašu

S ovim se apsolutno ne slazem, barem sto se tice knife makinga.

to ovisi o covjeku, a ne o poslu..rekao bih.


PS joza, pohvale!

Govorim iz osobnog iskustva...niti jedan noz nisam napravio i postigao nirvanu.
Na pocetku je jos dobro ali kada dodje sitnicarenje i finisiranje i nesto zeznem...apaurini najebu.
Neznam...mozda zato sto sam picajzla i sto zelim sve napraviti "po crti" a ne ide.
Ali je lijepo "izgubiti" par sati/dana...prepustiti se buci strojeva i alata i ne misliti ni na sto drugo nego na bezlicni celik koji poslije ipak na nesto lici.

Ja znam otići po noći u šumu i na proplanku obasjanom mjesečinom popikati noževe oko sebe u krug i meditirati... OOOOMMM pa da vidiš nirvanu. LOL

Knife_maniac wrote:Govorim iz osobnog iskustva...niti jedan noz nisam napravio i postigao nirvanu.

Možda da počmeš raditi tek kad dođeš do nirvane??
Šalim se, ali ja nemogu početi a da nisam u "pravom"stanju uma,a kad počmem ide još bolje,tako da mi je moj hobi i terapija,neke vrste,još je bolje nakon što završim jer svaki nož(dršku) isprobavam na terenu,a tu je zen u zenitu.